Ko je Dejan Nedić, ovogodišnji dobitnik UEPS-ove Nagrade za životno delo i novi član UEPS-ovog Kluba laureata?
Dejan Nedić, prvi čovek FCB Afirma, pored uspešnih poslovnih rezultata, veoma je posvećen, lično i u okviru svoje agencije, neprofitnim humanitarnim projektima. Posebno podržava, na najrazličitije načine mlade. Preko 30 godina profesionalno je prisutan u tržišnim komunikacijma i svojim aktivnostima, inovativnim idejama i pristupima doprineo je daljem razvoju oglašavanja u zemlji i unapređenju regionalnih i nacionalnih komunikacionih tokova i saradnje. Veoma je angažovan u oblasti društveno odgovornih kampanja i u oblasti razvoja i socijalnog uključivanja različitih društvenih grupa, podizanju nivoa njihove afirmacije, edukacije i socijalne uključenosti. Nedić je jedan od ključnih nosilaca ovakvih trendova i ideja, i kroz saradnju sa relevantnim državnim institucijama, fakultetima i organizacijama civilnog društva, učestvovao je u različitim inicijativama koje su za cilj imale realizovanje društveno korisnih ciljeva.
Ove godine postali ste dobitnik UEPS-ove nagrade za životno delo. Isto priznanje dobili su mnogi dokazani velikani naše marketinške scene. Kako se osećate povodom toga?
Počastvovano, ali i sigurno da je ono što sam gradio 33 godine u advertajzingu imalo smisla. Planiram da ga i dalje ima jer verujem da postoji život i posle nagrade za životno delo. Mislim da sam osoba koja se uvek preispituje i, zbog tog unutrašnjeg kritičara koji nikada nije sasvim miran i zadovoljan, stalno se menjam i ne odustajem od onoga što sam zamislio. Afirmacija spolja može da nam pomogne da se na trenutak zaustavimo i vidimo gde se nalazimo iz perspektive drugih.
Nagrada stiže u godini kada vasa agencija i grupacija obeležavaju još neke značajne datume. Koji su to jubileji i koje su to komparativne prednosti agencije na čijem ste čelu i, sledstveno tome, koji su neophodni kvaliteti konkurentne agencije u vremenima koja su pred nama?
FCB mreža ove godine slavi neverovatnih 150 godina postojanja, a mi smo već 21 godinu deo ove mreže. Pored toga, FCB Afirma ove godine puni 28 godina, i ja volim da verujem da tu, na pragu tridesete, postajemo još pametniji i zreliji. To su one godine kada čovek shvata i prihvata da je rast konstanta i da nikad neće prestati da se menja. I počinje u tome da uživa jer ima nešto osnažujuće u spoznaji da smo, kako bi rekli u FCB mreži, never finished. Mislim da je spremnost na promenu i otkrivanje novina unutar sebe i unutar sveta nešto što rađa nove ideje. Nema agencije koja može da bude konkurentna bez ove spremnosti.
Ako biste povlačili paralele između perioda kad ste gradili pozicije na kojima ste i ovih danas – gde ima više dobre energije, stvaranja, kreativnosti? Koja vremena Vaš lični osećaj prepoznaje kao bolja?
Mislim da je glavni znak duhovne starosti kukanje za starim, dobrim vremenima, tako da se trudim da to izbegavam u svakom obliku. Šalu na stranu, pokušavam da ne idealizujem prošlost jer nostalgija ume da bude obmanjujuća i sprečava nas da vidimo prilike ovde i sada. Imam utisak da se ljudska priroda, pa samim tim i potreba za kreativnošću ne menjaju. Kad bismo prestali da kreativno razmišljamo, ne bismo više bili ljudi. Ono što se menja jesu način i kanali komunikacije. Treba da razumemo jezik vremena u kome živimo. Ne kažem da ga ja sam uvek savršeno razumem, ali biram da se okružim mlađim saradnicima koji mogu da budu dobri prevodioci. Zahvaljujući njima, vidim da su sadašnjost i budućnost u dobrim rukama.
Pre šest godina, (2017.) doveli ste u Srbiju, i podržavali, i lično i putem svoje agencije FCB Afirma, Young Lions, prestižni međunarodni festival koji ste od početka realizovali u okrilju UEPS-a, pružajući svu neophodnu logističku i materijalnu podršku. Posle pauze zbog pandemije, Festival ove godine ima veliki odziv takmičara i naišao je na veoma dobar prijem u marketinškoj zajednici koja se priključila podršci. Šta vas je motivisalo da budete podrška ovom festivalu u Srbiji?
Jednostavno rečeno – želeo sam da mladim ljudima dam priliku da budu deo ovog prestižnog marketinškog festivala, da odu u svet i pokažu da svojom kreativnošću i idejama nimalo ne zaostaju za drugima. Verujem da nas strah da smo lošiji i slabiji od drugih ubija u pojam, a da je takmičenje podsticajno jer kroz njega direktno shvatamo koje su nam jače, a koje slabije tačke. Ove prve negujemo i razvijamo, dok druge popravljamo i prevazilazimo. Onaj ko se ne takmiči će to mnogo sporije i teže razumeti.
Podrška mladima u marketinškoj industriji Srbije dolazi, reklo bi se u pravi čas, kada se intenzivno priča o odlivu mladih ljudi, s jedne strane, a s druge se, možda ipak, nedovoljno čini da se oni zadrže. Smatrate li ovakva takmičenja načinom da sačuvamo mlade u srpskom advertajzingu?
Apsolutno. Smatram da je ovo bar jedan dobar pokušaj da se to učini. Promena uvek zahteva timski rad. Kada bismo svi više pokušavali da delamo, a manje lamentirali nad realnošću, imali bismo veće šanse da tu realnost promenimo. Ne smatram da jedan potez rešava sistemski problem, ali je kretanje u dobrom smeru. Mladi ljudi zaslužuju da vide da mi nismo odustali od njih i da i dalje mogu da dobiju prilike zahvaljujući svom talentu, upornosti i kreativnosti. Mi treba da smo tu da im damo platformu da se iskažu i pokažu.
Vaše humanitarne aktivnosti kojih je mnogo, manje su poznate javnosti. Kao da ne želite previše da ističete taj momenat? Možda je prilika da bar neke od njih spomenemo?
Da, uglavnom ih ne ističem jer verujem da je kod akcija koje su kreirane za kolektivno dobro na kraju uvek bitniji kolektiv ka kome je ta akcija usmerena nego onaj ko je akciju pokrenuo. Oni su glavni junaci te priče, a ja sam, u slučaju s konkretnim aktivnostima koje sam pokretao zajedno sa svojim saradnicima, neko ko je prepoznao da njima treba podrška. Uglavnom su aktivnosti na koje sam ponosan bile usmerene na decu i mlade, pre svega na afirmisanje njihove kreativnosti, podsticanje inkluzivnosti i stvaranje osećaja sigurnosti u svetu koji može da deluje neprijateljski.
Izdvojiću neke od projekata za koje verujem da su posebno značajni, a meni su lično bitni: Bitka za znanje je projekat koji smo realizovali u saradnji Privednom komorom Srbije i Ministarstvom prosvete, kroz koji smo želeli da podstaknemo decu da usvoje moderna znanja vezana za kodiranje i programiranje i razviju tip kreativnosti koji će im pomoći da napreduju u modernom svetu. Trenutno realizujemo Projekat Inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji je pokrenulo Ministarstvo prosvete uz podršku Svetske banke, a cilj je da se inkluzivnost podstiče kroz obrazovni sistem od najmlađeg uzrasta. U saradnji s Eucerinom, godinama smo radili na edukaciji i prevenciji raka kože, učili smo i i dalje učimo najmlađe kako da se zaštite od štetnog sunčevog zračenja. Voleo bih da su prethodne generacije imale priliku da ovo nauče.
Preko trideset godina beleži vaša profesionalna karijera. Za to vreme dali ste doprinos mnogim inovativnim rešenjima daljem razvoju oglašavanja. Na šta ste najviše ponosni u svojoj poslovnoj biografiji?
Ne mogu hirurški precizno da odvojim poslovni uspeh od društvenog uticaja jer mi je uvek cilj bio da ono što radim pozitivno utiče na društvo, tako da sam najponosniji na društveno odgovorne kampanje koje smo kreirali, od kojih sam neke pomenuo.
Ponosan sam i na sve one gde smo bili inovativni i kreativni, s tim što ne mislim da inovacija mora da bude vezana za najmodernija tehnološka rešenja. Svako oneobičavanje perspektive i promena pristupa problemu mogu da budu inovativni. Ovo treba da imamo u vidu posebno danas u doba inflacije – manje je nekada više, a najjednostavnija rešenja mogu da budu najinovativnija i najkreativnija.
Kako gledate na tržište komunikacija u Srbiji danas? Koliko su ga digitalne tehnologije promenile? Da li je uvođenje novih strategija neophodnost koju diktira razvoj tehnologija ili je strategija osnovna platforma kojoj digitalne tehnologije postaju još jedan, dragocen alat?
Mislim da se Srbija otvorila ka svetu i da će se to otvaranje samo intenzivirati. Povezani smo više nego ikada i, zahvaljujući internetu, naše „kaskanje” za svetom se smanjuje. Ono što je sigurno jeste da ne treba da se plašimo digitalizacije i tehnološkog napretka. Sve nove tehnologije su tu da nam pomognu da razvijamo svoju kreativnost, da razigravamo sopstvenu misao. Sve su one tu da služe čoveku. Već sam pomenuo i ponoviću – promena je jedina konstanta. Onaj ko želi da se vreme zaustavi i da se ništa ne menja, ne treba da se bavi advertajzingom.
Što se strategije tiče, svaka dobra strategija je zasnovana na poznavanju konteksta. Ne možemo danas napraviti dobru strategiju i ponašati se kao da digitalne tehnologije ne postoje. Ali, kao što sam rekao, digitalni kanali su samo novi kanali komunikacije, nov način dolaska do publike kojoj šaljemo određenu poruku, oni nam daju odgovor na pitanje KAKO šaljemo svoju poruku. Glavno pitanje je uvek bilo i biće KOJU PORUKU ŽELIMO DA POŠALJEMO.
UEPS je najstarije nacionalno strukovno udruženje koje postoji 63 godine, okuplja, objedinjuje i svojim priznanjima na neki način zbirno prezentira ukupnu godišnju aktivnost najvećeg broja agencija. Da se ne poredimo sa velikim vrlim svetom jer smo skloni da ga vidimo kao nedostižan san, ali šta znači postojanje ovakvog udruženja za domaće marketinške poslenike?
Znači da imamo kome da se obratimo, da imamo svoje sigurno mesto. Svi mi koji se bavimo marketingom smo deo iste zajednice. Kao i unutar svake zajednice, postoje oni koji su nam idejno bliži i oni koji su nam dalji. UEPS je tu da nas podseti šta je to što nas sve spaja i s kim gradimo isti svet.